Inesina priča: “sve je ostalo na rečenici: pusti, on je pijan”

Mislim da svaka djevojka ima svoju priču o uznemiravanju, pa tako ih imam i ja, vjerojatno mnogo.

Sjećam se kad sam se preselila u Zagreb iz malog mjesta zbog fakulteta te me uveseljavala pomisao na mnoge noći koje ću provesti čitajući knjige i učeći. Taj “dan” je bila jedna od tih noći; učila sam do ponoći te sam odlučila malo izaći van i prošetati, isprazniti glavu. Tada sam živjela u blizini glavnog kolodvora te sam odlučila prošetati oko Svačićevog trga. Nakon što sam prošla par ulica shvatila sam da neki kombi također sporo prolazi kroz te ulice ali nisam mislila da me slijedi, no na kraju se ispostavilo da me stvarno slijedio. Na križanju Gundulićeve me dočekao već parkirani kombi i muškarac koji izlazi iz kombija te je krenuo prema meni i jedino šta je rekao je bilo “Hej mala” na što sam se ja već jako uplašila jer sam shvatila da je to taj isti kombi, te sam se okrenula i počela trčat kao da mi život ovisi o tome. Nakon što sam stigla doma shvatila sam da tu nešto nije u redu, te da je taj muškarac nešto htio od mene, a ja sam krenula van s namjerom da odmorim od učenja. Počela sam razmišljati što se sve moglo dogoditi te mi je naravno, bilo nelagodno. Nakon te večeri, kupila sam suzavac bez kojeg ne izlazim van navečer, te sam počela izbjegavati javni prijevoz, prvenstveno zato što bi me netko često verbalno uznemiravao zbog mojeg izgleda te stila oblačenja koji je znao biti “upadljiv”. Već par godina uglavnom vozim bicikl po gradu, uvijek sa suzavcem u džepu, a nakon izlaska radije zovem taksi nego idem na autobus.

Razmišljajući o svemu tome, naravno da tu nešto ne štima; uz to što studiram, vikendima radim posao konobarice za dodatni džeparac, pa sam ponekad pomislila kako bi bilo puno puta bolje da fizički izgledam odvratno, barem mi se ne bi par puta dnevno uvaljivali nekakvi idioti. Naravno, uvaljuju se i mojim kolegicama te su mi se “uvaljivali” i na drugim poslovima pa bi možda mogli reći da je to normalno? Ali ne to mi nije uopće normalno te ne bi trebalo tako lako prolaziti preko tih stvari. Sjećam se jednog svojeg izlaska kad me po grudima krenuo “dodirivati” pijani sugrađanin kojeg nisam vidjela možda 3 godine; ja sam reagirala tako da sam ga nasilno odgurnula te sam to išla ispričati svim poznanicima u kafiću jer sam očekivala nekakvu “društvenu” osudu s njihove strane; no sve je ostalo na rečenici: pusti, on je pijan. I ja sam bila mnogo puta pijana pa nisam išla nikoga dodirivati po grudima ili stražnjici, osim jednom kad me jedan dečko vani dodirnuo za stražnjicu na što sam se ja okrenula i zgrabila ga za njegovo spolovilo sa izrazom lica ” a jel ti sad ugodno kad ti cura u šaci drži spolovilo i može ti uništit jaja svaki trenutak”. Očito nije bilo fora, zato šta su mene svi gledali kao “luđakinju” dok ono šta je on napravio prije, nije imalo nikakve veze, pa to je normalno, jel!
[got_back]