Priča: “Osim tog ružnog iskustva svakodnevnica su mi pogledi”

Prošle zime 2 dečka su me pokušala izbaciti iz tramvaja, smetalo im je što moraju udisati isti zrak kao i “bolesne pederčine”, vrijeđali su me, nazivali svakakvim imenima, osim što sam gay smetalo im je što nisam i purger, jer mi govna s mora okupiramo njihov prostor. “Imaš sreće da smo u novom tramvaju inače bi već bio pokojni” (hvala Bogu na kamerama) naravno htio sam što prije nestati iz tog tramvaja, bio sam s par prijatelja, i uspjeli smo nekako izvesti da mi izađemo a oni ostanu unutra, od tada se uglavnom ne vozim noćnim tramvajima. Osim tog ružnog iskustva svakodnevnica su mi pogledi, ali na to sam se već navikao, gledaju me jer sam im “fora” i jer sam im “gadan”… Moram priznat da i ja nekad “gledam” neke ljude tako da mi to i nije tako traumatično, ali dobacivanja me već mogu izbaciti iz takta, moj problem je što moram odgovoriti na neki način, bio to podsmijeh ili rasprava.
[got_back]