Priča: Svi su ‘face’ kada treba maltretirati druge, a kada treba podići ruku i reći ‘Ja sam’, tada nitko nema hrabrosti.

Stajala sam u autobusu punom ljudi, mojih vršnjaka i uskoro smo svi trebali napustiti autobus. Nisam znala da netko stoji iza mene, jer je večina sjedila pa sam se prvo iznenadila kada sam osjetila mušku ruku na svojoj stražnjici. Naglo sam se okrenula i bila sam spremna ošamariti tog neotesanog mladića, međutim iza mene su stajala njih dvojica i nisam znala koji je on njih to napravio budući da nijedan nije htio priznati. Potom sam počela vikati, rekla sam im da nemaju hrabrosti priznati, da se usuđuju pipkati tek kad autobus staje te da su svi ‘face’ kada treba maltretirati druge, a kada treba podići ruku i reći ‘Ja sam’, tada nitko nema hrabrosti.

 

*U istraživanju koje provodi Hollaback (link na upitnik) pitali smo ispitanike/-ce da podijele s nama iskustvo uznemiravanja na javnim mjestima. Ovo je jedna od priča za koju smo dobili suglasnost da je možemo objaviti.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *